KPO knjiga za paušalce: šta je, kako se vodi i primer

Objavljeno: 7. jul 2026. · Ažurirano: 31. jul 2026. · Finaccons

Ako ste paušalno oporezovan preduzetnik, KPO knjiga je praktično jedina poslovna knjiga koju morate da vodite. Zvuči jednostavno — i jeste — ali upravo zato se greške dešavaju tiho: knjiga se popunjava „kad stigne", zbir se ne prati, i onda se na kraju godine ispostavi da je limit odavno pređen.

U ovom vodiču prolazimo kroz sve što paušalcu treba: šta je KPO knjiga i na osnovu čega postoji, ko mora da je vodi, kako izgleda svaka od pet kolona, primer popunjene knjige sa brojevima, pravila o overi i čuvanju, i greške koje se najčešće ponavljaju.

Šta je KPO knjiga?

KPO je skraćeno od Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika. To je jednostavna evidencija u koju paušalac hronološki upisuje ostvareni promet, odnosno prihode od svoje delatnosti.

Obrazac i pravila vođenja propisani su Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva, u kojem je KPO obrascu posvećen član 7. Logika je namerno svedena: paušalcu se porez ne utvrđuje na razliku prihoda i rashoda, nego rešenjem Poreske uprave na paušalno utvrđen prihod. Zato država od paušalca i ne traži da prati troškove — traži samo da zna koliki je promet ostvario.

Iz toga sledi najvažnija posledica koju mnogi previde: u KPO knjigu se ne upisuju troškovi. Nema amortizacije, nema bilansa, nema obračuna dobiti. Samo prihodi, redom kojim su nastali.

Ko je obavezan da vodi KPO knjigu?

KPO knjigu vode preduzetnici kojima je odobren status paušalnog oporezivanja. Obaveza traje sve dok taj status traje — i za godine u kojima nije bilo nikakvog prometa (u tom slučaju knjiga postoji, samo je prazna).

KPO knjigu ne vode:

• privredna društva (d.o.o. i drugi oblici) — ona vode dvojno knjigovodstvo;
• preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva — njihove evidencije su šire i KPO je za njih nedovoljan;
• fizička lica koja nisu registrovana kao preduzetnici, uključujući frilensere koji porez plaćaju po frilenserskom modelu bez registrovane radnje.

Ako tek razmatrate ovaj status, korisno je da prvo pročitate kako se registrovati kao paušalac i zašto je rok 31. oktobar važan.

Kojih 5 kolona sadrži KPO obrazac?

Zvanični KPO obrazac ima pet kolona. Evo šta tačno ide u svaku:

• 1 — Redni broj. Broj poslovne promene od početka godine. Numeracija ide neprekidno, od 1 pa naviše, i resetuje se svake nove godine.
• 2 — Datum i opis knjiženja. Datum poslovne promene i kratak opis koji je povezuje sa dokumentom — najčešće broj fakture ili fiskalnog računa. Opis treba da bude takav da se iz njega bez traženja vidi na koji dokument se unos odnosi.
• 3 — Prihod od prodaje proizvoda. Iznos ostvaren prodajom sopstvenih proizvoda ili robe.
• 4 — Prihod od izvršenih usluga. Iznos ostvaren pružanjem usluga. Većina paušalaca u praksi popunjava isključivo ovu kolonu.
• 5 — Svega (ukupno). Zbir kolona 3 i 4 za taj unos.

Kolone 3 i 4 postoje da bi se videla struktura prometa, pa se jedan iznos upisuje u samo jednu od njih — nikad u obe. Ako pružate uslugu, iznos ide u kolonu 4, a kolona 3 ostaje prazna.

Primer popunjene KPO knjige

Uslužni paušalac koji je u januaru izdao tri fakture, a u februaru dve, imaće ovakvu evidenciju:

Zbir u poslednjem redu je razlog zbog kog KPO knjiga uopšte ima praktičnu vrednost tokom godine, a ne samo na njenom kraju. Taj kumulativ je broj koji poredite sa limitom — o tome niže.

Kada se prihod evidentira — po fakturi ili po naplati?

Ovo je pitanje na kom se paušalci najčešće zaglave, pa budimo precizni: Pravilnik ne propisuje izričit rok u kom se promet mora uneti u KPO knjigu, niti eksplicitno uređuje da li se prihod evidentira u trenutku izdavanja fakture ili u trenutku naplate.

U praksi se najčešće primenjuje pristup da se unos vezuje za izdati dokument — fakturu ili fiskalni račun — i da se svaka faktura evidentira posebno. To je i pristup koji se najlakše brani u kontroli, jer svaki red u knjizi ima svoj dokument iza sebe.

Pošto pravilo nije nedvosmisleno propisano, a od njega zavisi i to u kojoj godini promet ulazi u limit, ovo je tačka na kojoj se isplati jednom proveriti sa svojim knjigovođom i onda se dosledno držati istog pristupa. Nedoslednost je veći problem od izbora.

Što se dinamike tiče: iako rok nije propisan, knjiga po prirodi stvari mora biti ažurna u trenutku kada je Poreska uprava zatraži. Praktično pravilo je da se unos radi odmah po izdavanju fakture, a ne u serijama na kraju kvartala.

Papirna ili elektronska KPO knjiga?

Oba načina su dozvoljena i razlika je bitna:

Papirna knjiga

Kupuje se u knjižari kao gotov obrazac i, prema članu 4 Pravilnika, poslovne knjige se overavaju kod nadležnog poreskog organa pre početka knjiženja. Ako idete ovim putem, overu obavite pre prvog unosa, ne posle.

Elektronska knjiga

KPO se može voditi u tabeli, onlajn servisu ili aplikaciji. Uslov je da evidencija sadrži sve propisane kolone i da se u svakom trenutku može odštampati sa pratećom dokumentacijom. Elektronska evidencija se ne overava, što je za većinu paušalaca odlučujuća prednost.

Uobičajena i preporučljiva praksa kod elektronskog vođenja jeste da se na kraju godine knjiga odštampa, unosi pregledaju i dokument potpiše — tako imate zaključenu i proverljivu godinu.

Koliko dugo se čuva KPO knjiga?

KPO knjiga i dokumentacija na osnovu koje su unosi izvršeni čuvaju se najmanje pet godina. Rok je vezan za period u kom Poreska uprava može da vrši kontrolu, pa zatvaranje poslovne godine ne znači da knjiga može da se baci.

Dokumentacija se čuva u poslovnoj prostoriji, a ako ste vođenje knjiga poverili knjigovodstvenoj agenciji — može i kod nje. Ako vodite elektronski, „čuvanje" znači i da vam podaci ostanu dostupni: eksportujte ih ili odštampajte na kraju svake godine, umesto da se oslanjate na to da će nalog i servis postojati za pet godina.

KPO knjiga i limiti od 6 i 8 miliona

KPO knjiga nije samo formalnost za kontrolu — ona je jedini instrument kojim tokom godine merite koliko ste blizu dva praga:

• 6.000.000 dinara — godišnji limit prometa za zadržavanje statusa paušalca;
• 8.000.000 dinara — prag za obavezan ulazak u sistem PDV-a.

Oba se prate kumulativno tokom godine, iz zbira kolone „svega". Zato knjiga koja se popunjava jednom godišnje ne obavlja svoju najkorisniju funkciju — kada zbir prvi put vidite u decembru, prag je već ili pređen ili nije, a vi na to više ne možete da utičete. Detaljno objašnjenje oba praga i šta se dešava kada ih pređete pročitajte u tekstu o limitima za paušalce od 6 i 8 miliona dinara.

Najčešće greške

• Popunjavanje unazad. Knjiga se vodi „kad bude vremena", pa se u kontroli traže fakture od pre osam meseci. Unos traje pola minuta ako se radi odmah.
• Više tabela koje se ne slažu. Jedna tabela na laptopu, druga u telefonu, treća kod knjigovođe — i nijedna nije tačna. Mora postojati jedan izvor istine.
• Ne prati se kumulativni zbir. Limit se ne prelazi iznenada, nego postepeno; iznenađenje je samo posledica toga što niko nije sabirao.
• Upisivanje troškova. KPO evidentira isključivo prihode — troškovi u njoj nemaju mesto.
• Prekid u numeraciji. Redni brojevi idu neprekidno kroz godinu; preskočen ili dupliran broj je prvo što se primeti pri pregledu.
• Opis bez veze sa dokumentom. Unos „usluga" bez broja fakture znači da svaki red morate ručno da povezujete sa dokumentom kad zatreba.
• Mešanje privatnih priliva. U KPO ide promet od delatnosti, ne svaka uplata koja je stigla na račun.

Česta pitanja

Da li moram da vodim KPO knjigu ako nisam imao promet?

Da, obaveza vođenja postoji dok traje status paušalca. Knjiga u toj godini jednostavno ostaje bez unosa.

Da li se u KPO knjigu upisuju troškovi?

Ne. Porez se paušalcu utvrđuje rešenjem na paušalno utvrđen prihod, a ne na razliku prihoda i rashoda, pa troškovi u ovu evidenciju ne ulaze.

Može li se KPO voditi u Excel-u?

Može, uz uslov da tabela sadrži svih pet propisanih kolona i da se može odštampati. Rizik Excel-a nije formalne prirode nego praktične — lako se napravi više verzija fajla, pa se izgubi jedinstvena evidencija.

Da li se elektronska KPO knjiga overava?

Ne. Overa kod nadležnog poreskog organa pre početka knjiženja vezuje se za papirne poslovne knjige.

Šta ako sam pogrešio unos?

Ispravka se radi tako da ostane vidljiv trag — pogrešan unos se ne briše bez traga, nego se koriguje uz jasan opis. Kod papirne knjige to znači precrtavanje uz čitljiv originalni upis, a kod elektronske vođenje ispravke kao zasebnog unosa.

Koliko dugo čuvam knjigu nakon zatvaranja radnje?

Rok čuvanja od najmanje pet godina vezan je za poreski period, a ne za to da li radnja i dalje postoji — dakle, i posle zatvaranja.

Kako da vodite KPO knjigu bez muke

Paušal kalkulator vam vodi digitalnu evidenciju prometa umesto ručnih tabela: unosite fakture, a aplikacija automatski održava KPO evidenciju sa svih pet kolona i istovremeno računa kumulativni zbir — pa u svakom trenutku vidite koliko vam je ostalo do limita od 6.000.000 i do PDV praga. Podaci se sinhronizuju sa vašim Google Sheets dokumentom, tako da evidencija ostaje kod vas i može se odštampati kad zatreba.

Povezani tekstovi

• Limiti za paušalce: 6 i 8 miliona dinara — šta znače
• Doprinosi i porez za paušalce: obaveze i rokovi
• Kako se registrovati kao paušalac: koraci i rok 31. oktobar

← Nazad na sve članke